22.01.2026
Obeležen Dan muzičke službe
Umetnički ansambl “Stanislav Binički” danas je obeležio 22. januar - Dan muzičke službe, podsećanjem na istorijat nastanka službe, uručivanjem pohvala i stimulativnih mera i druženjem sa svojim penzionisanim pripadnicima.
Muzička služba u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije predstavlja jednu od najstarijih i najuglednijih tradicija srpske vojske i države. Njen razvoj, započet u prvoj polovini 19. veka, tesno je povezan sa obnovom srpske državnosti i ukupnim kulturnim i društvenim razvojem Srbije.
Poseban značaj ima delovanje Josifa Šlezingera, prvog kapelnika Knjaževsko-srpske bande, koji je uveo sistematsku obuku, standardizovao repertoar i uspostavio evropske muzičke kriterijume u vojnoj praksi Srbije. Tako je 10. januara 1845. godine „Ustroeniem garnisonskog voinstva“ donet jedan od prvih zakona koji je tadašnjim „voenim Bandistima“ dao mnogo više prostora i definisao da se vojna muzika sastoji od 50 ljudi (kapelmajstora, tamburmažora, dobošara i 47 prostih muzičara).
Krajem 19. i početkom 20. veka, sa razvojem Kraljevine Srbije, vojna muzika dobija sve izraženiju umetničku i društvenu ulogu i postaje snažan simbol nacionalne svesti, državnog dostojanstva i kulturnog uzleta. U tom periodu posebno se izdvaja Stanislav Binički čije je stvaralaštvo, koje obuhvata prvu srpsku operu Na uranku i čuveni Marš na Drinu, trajno obeležilo srpsku muzičku i vojnu tradiciju.
Vojna muzika je kroz Balkanske ratove, Prvi i Drugi svetski rat imala važnu moralnu i simboličku ulogu, prateći vojsku i državu u najtežim istorijskim trenucima. Posle Drugog svetskog rata, u sastavu JNA, formirani su reprezentativni vojni orkestri i umetnički ansambli, a vojna muzika postaje neizostavan deo državnih ceremonija, vojnih parada, međunarodnih susreta i kulturne razmene. U ovom periodu naročita pažnja posvećuje se umetničkom kvalitetu, raznovrsnosti repertoara i obrazovanju muzičkog kadra.
.jpg)
Nakon formiranja Vojske Srbije i savremenog sistema odbrane, muzička služba nastavlja da se razvija kroz aktivnosti Reprezentativnog orkestra Garde i Vojnog orkestra Niš, a centralno i najreprezentativnije mesto u tom sistemu zauzima Umetnički ansambl Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“. Njegov repertoar obuhvata svečanu i ceremonijalnu muziku, marševe, simfonijska i vokalno-instrumentalna dela, kao i obrade tradicionalne i savremene srpske muzike, sa posebnim naglaskom na stvaralaštvo domaćih autora. Ansambl redovno učestvuje u najznačajnijim državnim i vojnim ceremonijama, svečanim akademijama i obeležavanju istorijskih jubileja, a istovremeno ostvaruje zapažene koncertne nastupe u zemlji i inostranstvu.
Muzička služba u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije predstavlja jedinstvenu sintezu vojne discipline, umetničke posvećenosti i kulturne misije. Kao trajni svedok istorije i savremeni nosilac kulturnih vrednosti, vojna muzika ostaje važan simbol državnosti, časti i identiteta Republike Srbije.
Muzička služba u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije predstavlja jednu od najstarijih i najuglednijih tradicija srpske vojske i države. Njen razvoj, započet u prvoj polovini 19. veka, tesno je povezan sa obnovom srpske državnosti i ukupnim kulturnim i društvenim razvojem Srbije.
Poseban značaj ima delovanje Josifa Šlezingera, prvog kapelnika Knjaževsko-srpske bande, koji je uveo sistematsku obuku, standardizovao repertoar i uspostavio evropske muzičke kriterijume u vojnoj praksi Srbije. Tako je 10. januara 1845. godine „Ustroeniem garnisonskog voinstva“ donet jedan od prvih zakona koji je tadašnjim „voenim Bandistima“ dao mnogo više prostora i definisao da se vojna muzika sastoji od 50 ljudi (kapelmajstora, tamburmažora, dobošara i 47 prostih muzičara).
Krajem 19. i početkom 20. veka, sa razvojem Kraljevine Srbije, vojna muzika dobija sve izraženiju umetničku i društvenu ulogu i postaje snažan simbol nacionalne svesti, državnog dostojanstva i kulturnog uzleta. U tom periodu posebno se izdvaja Stanislav Binički čije je stvaralaštvo, koje obuhvata prvu srpsku operu Na uranku i čuveni Marš na Drinu, trajno obeležilo srpsku muzičku i vojnu tradiciju.
Vojna muzika je kroz Balkanske ratove, Prvi i Drugi svetski rat imala važnu moralnu i simboličku ulogu, prateći vojsku i državu u najtežim istorijskim trenucima. Posle Drugog svetskog rata, u sastavu JNA, formirani su reprezentativni vojni orkestri i umetnički ansambli, a vojna muzika postaje neizostavan deo državnih ceremonija, vojnih parada, međunarodnih susreta i kulturne razmene. U ovom periodu naročita pažnja posvećuje se umetničkom kvalitetu, raznovrsnosti repertoara i obrazovanju muzičkog kadra.
Nakon formiranja Vojske Srbije i savremenog sistema odbrane, muzička služba nastavlja da se razvija kroz aktivnosti Reprezentativnog orkestra Garde i Vojnog orkestra Niš, a centralno i najreprezentativnije mesto u tom sistemu zauzima Umetnički ansambl Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“. Njegov repertoar obuhvata svečanu i ceremonijalnu muziku, marševe, simfonijska i vokalno-instrumentalna dela, kao i obrade tradicionalne i savremene srpske muzike, sa posebnim naglaskom na stvaralaštvo domaćih autora. Ansambl redovno učestvuje u najznačajnijim državnim i vojnim ceremonijama, svečanim akademijama i obeležavanju istorijskih jubileja, a istovremeno ostvaruje zapažene koncertne nastupe u zemlji i inostranstvu.
Muzička služba u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije predstavlja jedinstvenu sintezu vojne discipline, umetničke posvećenosti i kulturne misije. Kao trajni svedok istorije i savremeni nosilac kulturnih vrednosti, vojna muzika ostaje važan simbol državnosti, časti i identiteta Republike Srbije.