22.01.2026
Обележен Дан музичке службе
Уметнички ансамбл “Станислав Бинички” данас је обележио 22. јануар - Дан музичке службе, подсећањем на историјат настанка службе, уручивањем похвала и стимулативних мера и дружењем са својим пензионисаним припадницима.
Музичка служба у Министарству одбране и Војсци Србије представља једну од најстаријих и најугледнијих традиција српске војске и државе. Њен развој, започет у првој половини 19. века, тесно је повезан са обновом српске државности и укупним културним и друштвеним развојем Србије.
Посебан значај има деловање Јосифа Шлезингера, првог капелника Књажевско-српске банде, који је увео систематску обуку, стандардизовао репертоар и успоставио европске музичке критеријуме у војној пракси Србије. Тако је 10. јануара 1845. године „Устроением гарнисонског воинства“ донет један од првих закона који је тадашњим „военим Бандистима“ дао много више простора и дефинисао да се војна музика састоји од 50 људи (капелмајстора, тамбурмажора, добошара и 47 простих музичара).
Крајем 19. и почетком 20. века, са развојем Краљевине Србије, војна музика добија све израженију уметничку и друштвену улогу и постаје снажан симбол националне свести, државног достојанства и културног узлета. У том периоду посебно се издваја Станислав Бинички чије је стваралаштво, које обухвата прву српску оперу На уранку и чувени Марш на Дрину, трајно обележило српску музичку и војну традицију.
Војна музика је кроз Балканске ратове, Први и Други светски рат имала важну моралну и симболичку улогу, пратећи војску и државу у најтежим историјским тренуцима. После Другог светског рата, у саставу ЈНА, формирани су репрезентативни војни оркестри и уметнички ансамбли, а војна музика постаје неизоставан део државних церемонија, војних парада, међународних сусрета и културне размене. У овом периоду нарочита пажња посвећује се уметничком квалитету, разноврсности репертоара и образовању музичког кадра.
.jpg)
Након формирања Војске Србије и савременог система одбране, музичка служба наставља да се развија кроз активности Репрезентативног оркестра Гарде и Војног оркестра Ниш, а централно и најрепрезентативније место у том систему заузима Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“. Његов репертоар обухвата свечану и церемонијалну музику, маршеве, симфонијска и вокално-инструментална дела, као и обраде традиционалне и савремене српске музике, са посебним нагласком на стваралаштво домаћих аутора. Ансамбл редовно учествује у најзначајнијим државним и војним церемонијама, свечаним академијама и обележавању историјских јубилеја, а истовремено остварује запажене концертне наступе у земљи и иностранству.
Музичка служба у Министарству одбране и Војсци Србије представља јединствену синтезу војне дисциплине, уметничке посвећености и културне мисије. Као трајни сведок историје и савремени носилац културних вредности, војна музика остаје важан симбол државности, части и идентитета Републике Србије.
Музичка служба у Министарству одбране и Војсци Србије представља једну од најстаријих и најугледнијих традиција српске војске и државе. Њен развој, започет у првој половини 19. века, тесно је повезан са обновом српске државности и укупним културним и друштвеним развојем Србије.
Посебан значај има деловање Јосифа Шлезингера, првог капелника Књажевско-српске банде, који је увео систематску обуку, стандардизовао репертоар и успоставио европске музичке критеријуме у војној пракси Србије. Тако је 10. јануара 1845. године „Устроением гарнисонског воинства“ донет један од првих закона који је тадашњим „военим Бандистима“ дао много више простора и дефинисао да се војна музика састоји од 50 људи (капелмајстора, тамбурмажора, добошара и 47 простих музичара).
Крајем 19. и почетком 20. века, са развојем Краљевине Србије, војна музика добија све израженију уметничку и друштвену улогу и постаје снажан симбол националне свести, државног достојанства и културног узлета. У том периоду посебно се издваја Станислав Бинички чије је стваралаштво, које обухвата прву српску оперу На уранку и чувени Марш на Дрину, трајно обележило српску музичку и војну традицију.
Војна музика је кроз Балканске ратове, Први и Други светски рат имала важну моралну и симболичку улогу, пратећи војску и државу у најтежим историјским тренуцима. После Другог светског рата, у саставу ЈНА, формирани су репрезентативни војни оркестри и уметнички ансамбли, а војна музика постаје неизоставан део државних церемонија, војних парада, међународних сусрета и културне размене. У овом периоду нарочита пажња посвећује се уметничком квалитету, разноврсности репертоара и образовању музичког кадра.
Након формирања Војске Србије и савременог система одбране, музичка служба наставља да се развија кроз активности Репрезентативног оркестра Гарде и Војног оркестра Ниш, а централно и најрепрезентативније место у том систему заузима Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“. Његов репертоар обухвата свечану и церемонијалну музику, маршеве, симфонијска и вокално-инструментална дела, као и обраде традиционалне и савремене српске музике, са посебним нагласком на стваралаштво домаћих аутора. Ансамбл редовно учествује у најзначајнијим државним и војним церемонијама, свечаним академијама и обележавању историјских јубилеја, а истовремено остварује запажене концертне наступе у земљи и иностранству.
Музичка служба у Министарству одбране и Војсци Србије представља јединствену синтезу војне дисциплине, уметничке посвећености и културне мисије. Као трајни сведок историје и савремени носилац културних вредности, војна музика остаје важан симбол државности, части и идентитета Републике Србије.