Опера „На уранку“ изведена у Крушевцу

Симфонијски оркестар и Мешовити хор Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички", у продукцији Крушевачког позоришта и Културног центра тог града, ојачани Хором Средње музичке школе „Стеван Христић“, извели су синоћ, на Тргу косовских јунака у Крушевцу, оперу Станислава Биничког „На уранку“.
Диригентска палица била је у рукама маестралног Радета Пејчића, а поводом обележавања Видовдана, Дана града и 150. годишњице од рођења Станислава Биничког, овај пројекат је режирао Драгољуб Бајић, првак Опере Народног позоришта у Београду, који је уједно био и сценограф.
 
Трагичну љубавну причу двоје младих, Радета и Станке, коју омета сеоски ага Реџеп, уткану у радњу опере за коју је либрето написао Бранислав Нушић, изнели су изванредни солисти. Јеленa Стојиловић, сопран, у улози Станке, Даницa Спасојевић, мецосопран, у улози Анђе, Војислав Спасић, тенор, као Раде и Павлe Панин, бас, у улози Реџеп-аге.
Публика, одушевљена традиционалним, народним колоритом опере, топлим аплаузом је наградила све извођаче, те је уживала у свакој одсвираној и отпеваној ноти. Исто тако био је испраћен и наступ гудачког квартета Ансамбла, који је претходио извођењу опере. Уз позитивне критике, које су још једна потврда високог места на српској музичкој сцени, овај пројекат је заокружио месец јун, који је у календару Уметничког ансамбла „Станислав Бинички“ био прилично захтеван, али и надасве успешан, надахнут нотама класике.
Извођење прве српске опере „На уранку“ било један од изазова и задовољстава за Ансамбл који с поносом носи име славног композитора, диригента и утемељивача војне музике, посебно у години у којој се обележава 150 година од његовог рођења. Тим поводом, раније у току дана, начелник Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички" потпуковник Никола Живковић, са представницима Ансамбла, присуствовао је откривању споменика Станиславу Биничком на Тргу косовских јунака у Крушевцу.
Опера „На уранку“ премијерно је изведена 20. децембра 1903. године на сцени Народног позоришта у Београду. Карактерише је тежња за што реалнијим приказивањем стварности, уз традиционални мелос са елеменатима српског фолклора, настао из идеје аутора да прва српска опера мора имати не само сиже који се одвија у сеоском амбијенту, већ и музику која га најбоље дочарава.

Фотографије: Јелена Кривокапић